Kada bi se ultrasi pitali, njihovi klubovi nikada ne bi otišli u ruke jednog čoveka ili kompanije. Opet, ti isti navijači maštaju o Ligi šampiona i krovu fudbalske Evrope, a svi znamo da se tamo ne stiže bez novca...
Roman Abramovič, Lakšmi Mital, Dmitrij Ribolovljev, Ališer Usmanov, Rinat Ahmetov..., samo su neki od svetski poznatih milijardera koji su počeli da ulažu u fudbal. Izabrali su klubove i kupili ih, a onda ubrzo počeli da ulažu enormne sume novca. Igrači plaćeni po nekoliko desetina miliona evra počeli su da dolaze u Čelsi, Kvins Park Rendžers, Monako, Arsenal, Šahtjor...
Slično je i s kompanijama Gasprom i Red Bul koje su investirale ogroman novac u Zenit, Šalke, Salcburg, Njujork... Njihovi navijači su sa nevericom pratili transformacije klubova koje vole. Da li je, međutim, to pravi put do uspeha i slave? Većina tvrdokornih navijača će reći da nije, ali isto tako ima i onih koji jedva čekaju da se neko pojavi i konačno im ispuni san: da njihov klub igra Ligu šampiona.
"Bili smo na dnu, u regionalnoj ligi, a sada smo u Cvajti i borimo se za promociju u Bundesligu. To je sjajno! Nadam se da ćemo uskoro zaista igrati u Ligi šampiona, kao što je i obećano", optimističan je Fridrih, navijač RB Lajpciga, kluba koji je mnogima, posebno navijačima protivničkih timova, već nekoliko godina „trn u oku“.
Ovaj klub je, iako ne formalno, u vlasništvu kompanije Red Bul, poznatog austrijskog proizvođača energetskog pića. Zvanično, inicijali RB nemaju veze sa pomenutom firmom, koja se vodi kao investitor, već znače RasenBallsport (lopta za travu), pošto u Nemačkoj nije dozvoljeno da fudbalski timovi nose ime sponzora u svom imenu.
Ono što je još bitnije, u zemlji svetskih prvaka nije dozvoljeno da pojedinac ili kompanija ima većinsko vlasništvo nad nekim klubom. Ovo pravilo zove se „50+1“ i, po mnogima, RB Lajpcig maksimalno se trudi da ga zaobiđe.
Da biste postali član kluba osnovanog 2009. godine, potrebno je da platite godišnju članarinu koja iznosi 800 evra, uz dodatnih 100 evra za registraciju. Primera radi, za članstvo u Bajern Minhenu dovoljno je izdvojiti 60 evra godišnje. Zato, šampion Nemačke ima preko 200.000 članova, a RB Lajpcig je za pet godina sakupio njih 11, tvrdi nemački novinar Krištof Bijerman u svom tekstu za sportski mesečnik „11 Frojnde“ (11 Freunde) i dodaje da su svi oni zaposleni u kompaniji Red Bul. Na taj način, visokim cenama članarine, rukovodioci kluba žele da uspostave potpunu kontrolu nad članovima.
RB Lajpcig je za pet godina napredovao od pete do druge lige, a kada je kompanija Red Bul 2009. počela da ulaže u klub, obećan je budžet od sto miliona evra u narednih 10 godina, tokom kojih je planiran ulazak u Bundesligu, a potom i Ligu šampiona. Za sada, projekat napreduje po planu i to raduje navijače koji su organizovani u 12 zvaničnih fan-klubova.
"Biti deo tako velike porodice kao što je Red Bul je sjajno. Nikada nisam osećao takvu strast prema nekom drugom klubu i presrećan sam što su postavljeni veliki ciljevi. Verujem da će oni biti ostvareni", rekao je za portal „Vajs sports“ (Vice sports) Kristijan Krug, član grupe „Das buls klub“.
Njegov „kolega“ Oskar Geter iz RB Fansa je, takođe, među onima koji su zadovoljni zbog dolaska Red Bula.
"Blagosloven sam što je tako finansijski jaka kompanija, sa sposobnim ljudima, preuzela tim iz mog rodnog grada. Istorija kluba je kratka, ali koje su vrednosti istorije i tradicije ako vaš klub bankrotira ili je poznat samo po huliganima koji ga prate?"
RB Lajpcig je zapravo nastao od ugašenog SSV Markranštanda i predstavlja najizazovniji poduhvat kompanije Red Bul kada je sport u pitanju. Ova austrijska firma na isti način posluje i sa fudbalskim klubovima iz Salcburga i Njujorka, koji su među najuspešnijima u svojima zemljama, dok je Lajpcig krenuo od amaterskog ranga. Jedan od glavnih ciljeva je da se stvori klub u istočnom delu Nemačke koji će konačno moći da parira bogatim rivalima sa zapada države i ravnopravno se nadmeće za titulu nacionalnog prvaka. Pitanje je samo koliko će ljudi uspeti da privuče klub bez ikakve istorije i tradicije iza sebe.
Pravi fudbalski fanatici, vodeći se parolom „protiv modernog fudbala“, nadaju se – ne mnogo.
sport.ba @sport.ba
